KONFERENCIJA U ZAGREBU - LOMLJENJE BARIJERA

Predstojeca medjunarodna konferencija koje ce se odrzati u Zagrebu od 17. do 19. novembra pod nazivom »Perspektive odnosa SR Jugoslavije, Republike Hrvatske i BIH« prilika je da se napravi inventar problema koji opterecuju susedske odnose, istakli su predstavnici Centra za regionalizam koji je jedan od organizatora ovog skupa, javlja Radio B92. Prema recima direktora Centra Aleksandra Popova, predstavnici vlasti, nevladinih organizacija, privrede i kulture triju zemalja u Zagrebu ce imati priliku da iznadju resenja za postojece probleme koji se krecu od uspostavljanja diplomatskih odnosa i saradnje sa Haskim tribunalom, do pitanja dvojnog drzavljanstva i slobodnog kretanja ljudi i roba.

"Nama je izuzetno znacajno, pored odmrzavanja odnosa i prevazilazenja problema koji su u tome postojali, da lomimo psiholoske barijere koje u tome postoje u glavama ljudi u sve tri drzave koje su ostale kao rezultat rata koji je, nadam se, ostao zauvek iza nas. Dakle veoma ozbiljan posao imamo mi, predstavnici nevladanih organizacija, predstavnici organizacija iz oblasti privrede i kulture koji ce biti u Zagrebu - da lome ove psiholoske barijere i to je posao koji ce sigurno duze trajati i bice tezi nego lomljenje ovih barijera koje su bile institucionalne prirode", ocenjuje Popov.

Ucesnik prethodne konferencije o odnosima izmedju Jugoslavije, Hrvatske i BiH, odrzane u februaru u Banjaluci, Milos Minic posebno je istakao ulogu nevladinih organizacija u podrsci demokratskim vlastima. »Akcije ovih organizacija potrebne su zbog pritiska na nove vlasti kako bi se oduprle onima koji ce gurati klipove u tockove predstojecih reformi«, rekao je Minic, inace visoki funkcioner bivse SFRJ.

Komentarisuci preliminarne rezultate izbora u BIH u kontekstu bilaternih odnosa sa SRJ, clan Saveta Centra za regionalizaciju Zivorad Kovacevic rekao je da je i dalje rano o tome govoriti i objasnio: "Poslednji rezultati ne ohrabruju bas previse u smislu da su nacionalne stranke ipak odnele prevagu, tako da je dosledno sprovodjenje Dejtonskog sporazuma i ostvarivanja celovite Bosne i Hercegovine i dalje u rukama nekih stranaka koje u proslosti nisu pokazivale mnogo sluha za to. Jedino se mozemo nadati da je doslo do promena i u samim tim strankama, jer takvih znakova ima, odnosno da ce one biti prilagodljivije i spremnije za saradnju i sprovodjenje Dejtonskog sporazuma", kaze Kovacevic.