SVILANOVIC U VASINGTONU

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic doputovao je u prvu zvanicnu posetu SAD, a predvidjeno je da se u Vasingtonu danas sastane sa odlazecim americkim drzavnim sekretarom Madlen Olbrajt i drugim zvanicnicima Stejt dipartmenta. Diplomate navode da ce se Svilanovic sastati i sa kongresmenima i zvanicnicima nove americke administracije, iako verovatno na nizem nivou. Jugoslovenski ministar inostranih poslova se verovatno nece sastati ni sa naslednikom Madlen Olbrajt na funkciji drzavnog sekretara Kolinom Pauelom. "Pauel nece zuriti da razgovara o americkom angazovanju na Balkanu niti ce odmah razgovarati o povlacenju", rekao je rekao je neimenovani zvanicnik Stejt dipartmenta. Olbrajt i Svilanovic ce, osim o tenzijama na jugu Srbije, razgovarati i o onome sto Jugoslavija mora da uradi kako bi otvorila vrata za 100 miliona dolara pomoci, koju je Vasington odvojio za Srbiju. Kongres je odredio 31. mart, kao datum posle kojeg ce Bus odrediti da li Beograd moze dobiti tu pomoc, kao i prelomnu americku podrsku za nastavak medjunarodnih kredita. Sustina je da Beograd mora pokazati da ucvrscuje demokratiju, prati politiku "dobrog suseda" i postuje vladavinu zakona, ukljucujuci isporucivanje navodnih ratnih zlocinaca sudu u Hagu. Rojters navodi i da ce Svilanovic biti pozvan da Milosevica brzo isporuci Hagu. Medjutim, zvanicnik Stejt dipartmenta kaze da ce SAD pristati da Beograd sudi Milosevicu, ukoliko se vlasti dogovore sa Tribunalom o nacinu. Zvanicnik je rekao da ce biti razgovarano i o Crnoj Gori, ciji predsednik Milo Djukanovic zeli referendum o nezavisnosti u narednih sest meseci. SAD nece podrzati bilo kakav jednostran potez prema nezavisnosti, ukljucujuci ishitrenost za odrzavanjem plebiscita i zele da Srbija i Crna Gora razgovaraju u pozitivnoj atmosferi. "Ukoliko oni prekinu razgovore bez razloga i pozure ka referendumu, mislim da cemo to smatrati jednostranim korakom i pomoc ce biti prva stvar koju cemo razmotriti", dodao je zvanicnik, prenosi Srna.

Goran Svilanovic je izjavio da ce uskoro biti formirana tzv. komisija za istinu, sastavljena od medjunarodnih i domacih strucnjaka, koji bi razmotrili cinjenice o ratnim zlocinima pocinjenim u poslednjoj deceniji na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. "Formiranje komisije je prvi moguci korak ka otvaranju procesa o ratnim zlocinima na prostoru bivse Jugoslavije", rekao je Svilanovic u svom govoru u americkom Institutu za mir. Prema njegovim recima, posle toga ce se razmotriti jedna od cetiri varijante za vodjenje postupka protiv onih koji budu optuzeni. "Prva mogucnost je njihova ekstradicija Haskom tribunalu, druga je organizovanje zasedanja tog suda u Beogradu, treca kombinovano sudjenje uz ucesce haskog i jugoslovenskog suda, a cetvrta proces u organizaciji domaceg pravosudja, uz postovanje svih medjunarodnih pravnih normi", precizirao je Svilanovic. On je dodao da je nova jugoslovenska vlast vec pokazala spremnost za saradnju time sto je odobrila otvaranje biroa Haskog tribunala u Beogradu i sto je dozvolila njegovim istraziteljima da pocnu rad na teritoriji Jugoslavije.

Obnovljeni odnosi Sjedinjenih Americkih Drzava i Jugoslavije dobili su visoku ocenu u razgovoru jugoslovenskog sefa diplomatije Gorana Svilanovica i drzavnog sekretara Medlin Olbrajt. Odajuci priznanje novoj, demokratskoj garnituri u Beogradu, Olbrajt je podvukla spremnost Vasingtona da se odrzi proces zamasne americke finansijske i ostale pomoci Srbiji, uz izrazavanje uverenja da ce taj trend nastaviti i Busova administracija. Govoreci o"velikom zaokretu" koji je u Beogradu napravljen posle 5. oktobra, Olbrajt je u tom kontekstu govorila i o "izuzetnoj meri diplomatije i uzdrzanosti" koju jugoslovenske vlasti demonstriraju proteklih nedelja u nastojanju da se smiri i resi kriza na jugu Srbije. Ona je naglasila da je u konsultacijama sa svojim naslednikom na mestu drzavnog sekretara Kolinom Pauelom posebno ukazivala na potrebu da se americke oruzane snage zadrze u mirovnim misijama u Bosni i na Kosovu. Tim povodom, ona je podrzala Svilanovicevu ocenu da put za resavanje problema Kosova vodi kroz pojacanu ekonomsku pomoc i punu saradnju svih zemalja regiona, cime ce se stvoriti uslovi za ekonomski oporavak i prodor demokratije, a time i za smirivanje situacije i postepeno za smanjenje stranih trupa na tom delu Balkana, prenosi agencija Sense.