KAKO JE OSPORAVAN SVOJINSKI STATUS MEDIJA U SRJ

Predsednica Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko predstavila je u cetvrtak novinarima izvestaj Odbora o tome kako je tokom poslednjih godina vladavine bivseg rezima osporen svojinski status "Borbe", "Vecernjih novosti", "Politike", Studija B i RTV B92. "U dugotrajnoj borbi protiv slobodne reci, rezim je najcesce posezao za ponistavanjem obavljene ili zapocete privatizacije medija, ne mareci ni najmanje za propise, i tako dolazio do potpune kontrole nad njima", rekla je Biserko, prenosi FoNet.

Bivsi sudija Viseg privrednog suda u Beogradu, advokat Jelisaveta Vasilic ocenila je da "svojina i status nekog medija ne mogu biti sredjeni dok god se drzava u njih mesa", dodajuci da takav pristup iskljucuje pravu samostalnost i nezavisnost medija. "Do 1997. godine "Borba" je bila drustveno preduzece, kada Uredbom Savezne vlade postaje Savezno javno preduzece, tj. drzavno preduzece. U 2000. godini dopunom te Uredbe, list "Vecernje novosti" pripojen je "Borbi". Ona je podsetila da je "slicnom protivustavnom merom, sud 15. februara 1996. godine izbrisao Studio B kao deonicarsko drustvo" i vratio mu status drustvene svojine. Privredni sud u Beogradu bukvalno je odradjivao zahteve izvrsne vlasti, rekla je Jelisaveta Vasilic. "Do promene u svojini moze da dodje iskljucivo zakonom. To znaci, moze se podrzaviti zakonom, ali nikako uredbama, jer nas ustav ne poznaje uredbe sa zakonskom snagom. Verujte, da sam ja bila sudija u tim predmetima, debelo bih obrazlagala da je takva odredba akt koji za mene ne postoji i koji ja jednostavno ne mogu da primenim zato sto ne da je on neustavan - on je nepostojeci, nema ga, jer donet je potpuno van svih normi, van Ustava, van zakona, van svega", rekla je Vasilic.

Advokat ANEM-a, Nebojsa Samardzic, izneo je predlog kako da se u buducnosti izbegne jak uticaj izvrsne vlasti na drzavne medije. "Jedan deo ovih medija ce se privatizovati, ali drugi deo ce ostati u drzavnom vlasnistvu. Ti mediji treba da postanu javni informativni servis, nezavisan od izvrsne vlasti", kaze Samardzic. "To cemo morati da postujemo donosenjem propisa koji ce prihvatiti osnovne evropske standarde, a to, pre svega, podrazumeva postojanje nezavisnih organa upravljanja i nezavisnih regulatornih organa. To znaci da se u upravnom odboru, recimo, drzavne televizije ne moze preslikavati neka skustinska struktura ili struktura vlasti, nego ce to biti nezavisni upravni organi koji moraju imati duze mandate nego sto je mandat poslanika u skupstini. Isto to pitanje morace da se regulise na nivou savezne drzave, ako ona opstane, ili na nivou republike Srbije u onome sto spada u sferu elektronskih medija i dodele frekvencija, a to znaci postojanje jednog tela nezavisnog od izvrsne vlasti koja ce odlucivati o dodeljivanju ili oduzimanju frekvencija. Clanovi takvog tela takodje bi morali da imaju duzi mandat od mandata poslanika u skupstini", rekao je Samardzic.